NATO AROGANCIJA ĆE UKRAJINU KOŠTATI „GLAVE“! Putin: „NATO trupe u Ukrajini su nož pod grlo Rusiji, a ja znam da su spremni da taj nož upotrebe“

NATO AROGANCIJA ĆE UKRAJINU KOŠTATI „GLAVE“! Putin: „NATO trupe u Ukrajini su nož pod grlo Rusiji, a ja znam da su spremni da taj nož upotrebe“

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je ponovio upozorenje da NATO ne treba da se širi na prostoru bivših sovjetskih država, ali uprkos tome zapadne sile nisu odustajale od Ukrajine, što je rezultiralo priznanjem nezavisnosti Narodne republike Donbas i Narodne Republike Lugansk

NATO se u proteklih 70 godina proširio na 30 zemalja, a svaka od članica može pozvati druge evropske zemlje da se pridruže organizaciji.

Da bi bila uzeta u obzir, potencijalna nova članica NATO-a mora da sledi demokratske vrednosti i doprinosi evroatlantskoj bezbednosti.

Na samitu NATO-a 2008. godine u Bukureštu, alijansa je izrazila „razumevanje“ za interesovanje Ukrajine i Gruzije za njihovo članstvo i složila se da će „ove zemlje postati članice NATO-a“. Međutim, zbog „otvorenih pitanja“ alijansa nije bila u mogućnosti da im „odgovori“.

Rusija je sve vreme ukazivala da je širenje NATO-a ka njenim granicama nedopustivo i da će Moskva reagovati ukoliko nastave sa „regrutovanjem“ članica.

– NATO nikada nije prisiljavao nijednu zemlju da uđe u alijansu. Sve je u poštovanju slobodne volje suverenih država. Mi poštujemo kada zemlje odluče da se pridruže, kao Poljska ili neke druge zemlje nakon Hladnog rata, ali takođe poštujemo i kada zemlje odluče da nam se ne pridruže – rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Ukrajina je 2020. godine postala „partner“ NATO-a sa proširenim mogućnostima, što je omogućilo više informacija i pristup vežbama sa organizacijom.

Ovim je NATO napravio manevar nastojeći da prigrli Ukrajinu u svoje okrilje ne kršeći Vašingtonski sporazum u kojem se navodi da potencijalna članica „mora doprineti sigurnosti“, a ne suprotno.

Sličan model dodeljen je i Finskoj, koja je često predstavljena kao najsposobniji i najznačajniji partner alijanse koji nije njen član. Sklonost NATO-a „manevrima“ pokazuje i činjenica da se pored Gruzije i Ukrajine, na listi novih kandidata nalazi i Bosna i Hercegovina sa kojom je alijansa od 2008. godine intezivirala dijalog o aspiracijama za članstvo ignorišući u potpunosti neslaganje srpske strane bez čijeg pristanka nema ni članstva.

Zahvaljujući Putinovoj intervenciji 2014. godine i aneksiji Krima, činilo se da je konačno stavljena tačka na pitanje članstva Ukrajine u NATO. Međutim, zapadni ideolozi se nisu složili sa tim.

Intezivirali su saradnju sa Ukrajinom obukom i naoružavanjem i nastavili sa retorikom „slobode izbora svake zemlje da se pridruži alijansi“.

– Nemačku je Sovjetski savez okupirao tokom Hladnog rata, a ipak se Nemačka pridružila Alijansi 1955. U stvari, projekat ponovnog ujedinjenja Nemačke bio je jedan od centralnih uzroka Zapada i NATO-a – rekao je Vilijem Alberi, direktor za Strateške studije, objašnjavajući da Vašingtonski sporazum neće sprečiti NATO da primi Ukrajinu u svoje redove.

Iako zapadni stručnjaci navode da bi primanje Ukrajine i Gruzije u NATO bio jako dugotrajan proces, Rusija je jasno stavila do znanja da to neće tolerisati.

– Ukoliko Rusija oseti pretnju da bi Ukrajina mogla da pristupi NATO, pretnja po našu zemlju bi bila neopisiva. Član 5. Vašingtonskog sporazuma jasno navodi da sve NATO članice treba da se bore ukoliko neka od njenih članica bude napadnuta. A kako ni jedna ne priznaje volju naroda Krima i Sevastopolja, a Ukrajina i dalje tvrdi da je to njena teritorija – onda smo ta pretnja mi. Neke od članica NATO-a su protiv primanja Ukrajine i Gruzije, ali nakon Bukurešta 2008. godine, postaje jasno da im alijansa polako otvara vrata. I moje pitanje je: „Zašto to radite?, ali daću vam i odgovor: „Zbog američkog pritiska!“ – rekao je Vladimir Putin objašnjavaući priznanje nezavisnosti Narodne Republike Lugansk i Narodne Republike Donbas.

Ruski predsednik je priznanjem nezavisnosti LNR i DNR potpisao ukaz o saradnji sa Republikama kojim se omogućava Ruskoj Federaciji da otvori baze i raspoređuje trupe van svoje teritorije, što je i učinjeno.

Predlog o NATO-Ruskom sporazumu koji je Amerika odbila

U predloženom sporazumu NATO-Rusija u članu 3. navodi se da: „Strane neće koristiti teritorije drugih država u cilju pripreme ili izvođenja oružanog napada na drugu stranu ili drugih radnji koje utiču na ključne bezbednosne interese druge strane“.

Član 4 glasi: „Sjedinjene Američke Države će se obavezati da spreče dalje širenje Severnoatlantskog pakta na istok i uskrate pristupanje Alijansi bivšim državama Sovjetskog saveza. Član 4 takođe kaže da Sjedinjene Države „neće uspostaviti vojne baze na teritoriji država bivšeg Sovjetskog saveza koje nisu članice Severnoatlantskog saveza“.

U članu 5. navodi se da strane „neće raspoređivati kopnene rakete srednjeg i kratkog dometa u oblastima koje im omogućavaju da stignu do teritorije drugih Strana“.

U članu 6. predloženog sporazuma, strane se „obavezuju da će se uzdržati od bilo kakvog daljeg proširenja NATO-a, uključujući pristupanje Ukrajine, kao i drugih država“.

Član 7. kaže da „države članice Severnoatlantskog pakta neće sprovoditi nikakve vojne aktivnosti na teritoriji Ukrajine, kao ni drugih država u istočnoj Evropi, na južnom Kavkazu i u centralnoj Aziji“. U istom članu se navodi i da če se: „Strane uzdržati od raspoređivanja nuklearnog oružja van svojih nacionalnih teritorija i vratiti takvo oružje koje je već bilo razmešteno van njihovih nacionalnih teritorija u vreme stupanja na snagu Ugovora na svoje nacionalne teritorije. Strane će eliminisati svu postojeću infrastrukturu za raspoređivanje nuklearnog oružja van svojih nacionalnih teritorija.

Amerika i NATO odbili su ovaj sporazum i nastavili su da potpiruju vatru ukrajinskog sukoba antiruskom propagandom uz pomoć i podršku korporativnih medija. 

I dok su zapadne zemlje „vrištale“ o „kršenju međunarodnog prava“ i uvodile rigorozne sankcije, Putin je napravio novi korak i pokrenuo sveopšti napad visokopreciznim oružjem na skladišta oružja i aerodrome širom Ukrajine.

Bivša poslanica demokrata Tulsi Gabard tvitovala je danas, dok su ruske snage započinjale akcije u Ukrajini, da je sukob možda mogao da bude izbegnut da je ranije bila rešena zabrinutost Rusije u vezi sa ulaskom Ukrajine u NATO.

– Ovaj rat i patnja mogli su se lako izbeći da je Bajdenova administracija/NATO jednostavno priznala legitimne bezbednosne zabrinutosti Rusije u vezi sa učlanjenjem Ukrajine u NATO, što bi značilo da se snage SAD/NATO nalaze na granici Rusije – napisala je Gabard na Tviteru.

Ruski predsednik, Vladimir Putin, je odlučio da nakon osam godina pregovora i molbi koje su bile u potpunosti ignorisane od strane zapadnih zemalja i NATO ne ponovi grešku koju je učinio verujući da će alijansa shvatiti, anektiranjem Krima, da Rusija neće dozvoliti da bude potisnuta.

– NATO trupe u Ukrajini su nož pod grlo Rusiji, a ja znam da su spremni da taj nož upotrebe – zaključio je Putin, pise Republika.

UDARNA VEST.rs

Share
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare