ZAŠTO PUTIN ŽELI DA OSVOJI ODESU?! Grad koji narod brani oružjen udaljen je od Srbije samo 650 km

ZAŠTO PUTIN ŽELI DA OSVOJI ODESU?! Grad koji narod brani oružjen udaljen je od Srbije samo 650 km

Dok se sva pažnja fokusirala na borbe u ukrajinskim gradovima, situacija polako kreće da ključa i u Crnom moru. Kako ruske snage napreduju na jugu Ukrajine, posebno je napeto u njenoj najvećoj i najznačajnijoj luci Odesi, piše Blic.

Prvih nekoliko dana invazije Rusija se uglavnom fokusirala na Kijev na severu i Harkov na severoistoku Ukrajine. Rusi su u sredu osvojili Herson, prvi veliki ukrajinski grad koji je pao još od početka invazije 24. februara.

Herson na ušću reke Dnjepar, i sam važna crnomorska luka i industrijski centar, strateški bi bio ključna baza za rusku vojsku ako želi da preko unutrašnjosti dođe do velikog lučkog grada Odese, koja je od Hersona vazdušnom linijom udaljena svega 146 kilometara. Herson je zauzet, a sudbina Marijupolja na Azovskom moru visi na koncu jer je grad, kako je u četvrtak rekao savetnik ministra unutrašnjih poslova Anton Geraščenko, opkoljen ruskim trupama, dok se ruske pomorske snage okupljaju u očiglednom pokušaju da izvedu amfibijski napad.

Ali, više koordinisana i na mnogo načina uspešnija kampanja vodi se na ukrajinskom jugu, duž obala Crnog i Azovskog mora, malog ali važnog vodenog tela u kojem Rusija traži potpunu kontrolu.

Šta se dešava u Crnom moru?

Ruski brodovi skupili su se blizu ukrajinskih teritorijalnih voda u Crnom moru dok njihove trupe nadiru još bliže sa istoka, piše “Njujork tajms”.

Jedan od najvažnijih aspekata ruskih priprema za napad na Ukrajinu bilo je pojačanje Crnomorske flote (BSF) iz redova Baltičke, Severne i Pacifičke flote, kao i nekih drugih zaduženih za Istočni Mediteran, ukazuje portal Navalnews.com.

Dešavanja na moru deluju manje napeta u poređenju sa borbama na kopnu i u vazduhu. Ukrajina je izgubila većinu svoje mornarice tokom ruske invazije na Krim, pa kako navodi portal, ruska Crnomorska flota nije nailazila na otpor na moru.

Važnost Zmijskog ostrva

Jedan od najznačajnih događaja na moru bio je onaj na Zmijskom ostrvu blizu Odese i granice s Rumunijom, koje je “Atlantski savet” u izveštaju od prošle godine nazvalo “ključnim za pomorske teritorijalne pretenzije Ukrajine” u Crnom moru. Iako se drugog dana invazije strahovalo da su vojnici sa ostrva ubijeni, ukrajinska mornarica je u nedelju saopštila da su “živi i zdravi”.

Zauzimanje Zmijskog ostrva možda deluje nevažno, njegova lokacija blizu NATO i EU članice – Rumunije – i činjenica da može da podrži ruske obalske raketne sisteme ako se ikad rasporede tamo, govore za sebe. U slučaju amfibijske ofanzive na Odesu, ostrvo može da posluži i kao logistička stanica.

Odesa karta za prilaz NATO i EU

Odesa je od Rumunije, odnosno bloka zemalja NATO alijanse i Evropske unije, udaljena svega oko 420 kilometara vazdušnim putem. Kopnenim putem, preko Moldavije i njene prestonice Kišnjev, u normalnim uslovima ima preko 660 kilometara.

Odesa je relativno blizu čak i našoj zemlji – vazdušna distanca između Beograda i Odese je 820 kilometara, dok je od crnomorskog grada do granice Srbije oko 660 kilometara.

Autoputem od Odese do Moldavije pre Kišnjeva prolazi se kroz Tiraspolj, prestonicu drugog značajnog i kritičnog odmetnutog regiona Pridnjestrovlje, čiju nezavisnost od 1990. do danas nije priznala ni jedna država niti entitet. 

Zvaničnici Kišnjeva sa zabrinutošću prate razvoj invazije na Ukrajinu, jer su strahovi da će u Moldaviji doći do domino efekta ako Rusi u Ukrajini uspostave marionetski režim.

Ruski predsednik Vladimir Putin bi suštinski dominirao čitavom severnom obalom Crnog mora i kontrolisao ogromnu teritoriju koja se proteže od zapadnih granica Rusije do granica Rumunije i Moldavije, preko Pridnjestrovlja koje je već pogodno locirano za Rusiju, navodi Lse.ac.uk. 

Koliko je Ukrajina zabrinuta zbog ruskih pomorskih aktivnosti dovoljno govori to što je Kijev još na početku invazije pozvao Tursku da zabrani prolazza ruske ratne brodove iz Crnog mora, što je Turska i uradila u nedelju.

Šta je sa projektilima “neptun”?

Tajfun Ozberk u autorskom osvrtu za portal Navalnews.com navodi da bi zbog veličine amfibijskih snaga Crnomorske flote kao i njene udaljenosti od Sevastopolja u kojem brodovi pretovaruju trupe i mehanizovana vozila, ukrajinski amfibijski napad mogao da bude katastrofalan za Crnomorsku flotu.

Sevastopolj je, naime, udaljen od Odese oko 150 nautičkih milja i brodovima će trebati oko 24-30 sati da dođu do tamo i nazad u zonu operacije nakon prvog iskrcavanja. Za to vreme će ruske snage koje su se uspešno iskrcale u Odesu morati da se bore bez pojačanja sa mora.

Operaciju bi pomogla podrška u gađanju pomorskih topova i raketa, kao i vazdušno-desantna brigade, zaključuje Ozberg.

Iznenađenje je, kako navodi, to što ukrajinska vojska nije koristila svoje antibrodovske projektile “neptun”, čiji je domet oko 300 kilometara. Ti projektili su sposobni da odvrate Crnomorsku flotu i spreče je da lako operiše kod ukrajinske obale. Vidni manjak njihove upotrebe otvara pitanja da li su trenutno operativni, uprkos tome što su ukrajinski mediji izvestili da je njihova vojska dobila prvu pošiljku prošlog marta.

Pripreme za napad

Iako Odesa nije iskusila intenzivno bombardovanje poput Kijeva i Harkova, bilo je sporadičnih raketnih napada. U četvrtak je teretni brod potonuo je kod ukrajinske luke Odesa nakon eksplozije, kako je javio Rojters.

Sve to je uzdrmalo stanovnike Odese, a kako ruske snage napreduju rastu i panika i strahovi.

I žitelji i gradski zvaničnici slažu se da veliki napad na Odesu, koja je ključna za ekonomski opstanak Ukrajine, deluje neizbežan.

– Ne mogu da verujem da sam pre nedelju dana bila advokat… Jednog dana sam imala štikle i šminku, planirala sam da idem na međunarodno takmičenje u plesu. A sada se sve promenilo – rekla je “Njujork tajmsu” Inga Kordinovska.

Odesa se uvelike priprema za napad, a prizori podsećaju na one iz Drugog svetskog rata. Grad je zabarikadiran vrećama peska, neki civili uzimaju oružje dok majke sa decom beže iz grada. CNN piše da su lokalni stanovnici “na ivici” i da Odesa podseća na “grad duhova”.

Jedan žitelj Odese rekao je da je “teško zamisliti da su ovo slike stvarnosti” a ne iz njihovog sećanja, sećajući se vremena kad su njegovi preci preživljavali užase tokom napada nacističke Nemačke 1941.

Zatvorena pijaca u gradu je na brzinu pretvorena u objekat za snabdevanje osnovnim potrepštinama, a utvrđena je čak i operska kuća Odese, baš kao što je bila pre više od osam decenija. Dok su stanovnici Odese pre svega nedelju dana uživali u izvođenju “Madam Bovari”, sada je operska kuća ograđena vrećama peska, bodljikavom žicom i trupama naoružanim automatskim oružjem.

Odesa prava nagrada

Zauzimanje Hersona je velika pobeda za Ruse, ali će Odesa da bude stvarna nagrada, piše “Njujork tajms”.

Osnovala ga je Katarina Velika krajem 1700-tih, a grad je bio dragulj ruskog carstva i ključna komercijalna luka Sovjetskog saveza. Iako nije vojno značajan koliko poluostrvo Krim, koji je Moskva anektirala 2014, “Njujork tajms” podseća da je Putin sa čežnjom govorio o rekonstituciji nove Rusije iz imperijalnog doba, regiona duž Crnog mora sa centrom u Odesi.

Kao i u otcepljenim istočnim regionima Donjeck i Luganjsk – čiju je nezavisnost Putin priznao uoči invazije – i Odesa je bila mesto separatističke pobune podržane Rusijom pre osam godina, koja je težila da stvori nezavisni entitet. Ali, ti napori su propali nakon uličnih sukoba separatista sa ukrajinskim nacionalistima, kad je ubijeno najmanje 40 proruskih aktivista.

UDARNA VEST.rs

Share
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare